Arteski bunar: šta je, kako radi i da li ga možete imati

Kada neko kaže da ima arteski bunar, obično misli na dubok bunar sa dobrom vodom. U stvarnosti arteski bunar je nešto sasvim određeno, i ne može se izbušiti bilo gde. Zavisi od toga šta se nalazi ispod vašeg placa. U ovom tekstu objašnjavamo šta arteski bunar zapravo jeste, po čemu se razlikuje od subarteskog, i kako se utvrđuje da li ga možete imati.

Šta je arteski bunar

Arteski bunar je bunar koji dopire do vodonosnog sloja zatvorenog između dva nepropusna sloja, najčešće gline. Taj sloj se puni na nekom udaljenijem i višem terenu, a pošto je odozgo i odozdo zatvoren, voda u njemu je pod pritiskom.

Kada bušotina probije gornji nepropusni sloj, pritisak potisne vodu naviše kroz cev. Kod pravog arteskog bunara taj pritisak je dovoljan da voda sama izađe na površinu, bez pumpe. To se zove samoizliv i u praksi je redak.

Naziv dolazi od francuske pokrajine Artoa, gde su takvi bunari bušeni još u srednjem veku.

Arteski i subarteski, u čemu je razlika

Ovo je razlika koju vredi razumeti, jer se u svakodnevnom govoru stalno meša.

Kod arteskog bunara voda pod pritiskom sama izbija na površinu.

Kod subarteskog bunara voda se pod pritiskom podigne u cevi, često visoko, ali ne stigne do vrha, pa se i dalje vadi pumpom. Subarteski bunari su mnogo češći od pravih arteskih.

U praksi se skoro svaki dublji bunar koji dopire do zatvorene izdani kolokvijalno naziva arteskim, iako je tehnički najčešće subarteski. Ako vam bunardžija kaže da ćete imati arteski bunar, vredi da pitate da li misli na samoizliv ili na vodu pod pritiskom koju i dalje treba pumpati.

Ako vas zanima kako se arteski uklapa među ostale tipove, u vodiču Vrste bunara: koji bunar za koju namenu poredimo kopani, bušeni, arteski, reni i geotermalni bunar.

Prednosti arteskog bunara

Stabilniji nivo vode. Zatvorena izdan se puni sa udaljenog terena i obično je manje osetljiva na sušu i na sezonske promene od plitke, površinske izdani.

Zaštićenija voda. Nepropusni sloj iznad izdani otežava prodor površinskog zagađenja, sa septičkih jama, đubriva i sa samog placa. Zbog toga voda iz dubljih zatvorenih slojeva obično ima bolji kvalitet od plitke, mada se to potvrđuje isključivo analizom vode.

Bolja izdašnost. Pritisak i dublji sloj obično znače pouzdaniji dotok, što je bitno za navodnjavanje i veće potrebe.

Manje opterećenje pumpe. Ako se voda sama podigne visoko u cevi, pumpa je manje opterećena nego kod plitkog bunara.

Mane i na šta da obratite pažnju

Ne postoji svuda. Ovo je najvažnije. Arteska izdan zavisi od geološke građe terena. Na nekim lokacijama je ima na dohvat ruke, na drugima je nema uopšte. To se ne može obećati unapred bez uvida u teren i okolne bušotine.

Skuplje je. Ide se dublje, kroz tvrđe slojeve, pa bušenje traje duže i traži jaču garnituru.

Voda može imati povišene minerale. Dublja voda nije automatski dobra za piće. Kroz duži kontakt sa stenom ume da pokupi gvožđe, mangan, a u pojedinim krajevima i arsen. Zato se pre upotrebe za piće radi analiza vode, a po potrebi i filtracija.

Stroža pravila. Dublje bušotine podležu strožim uslovima nego plitak bunar za baštu, pa se pre radova proverava šta je potrebno od dokumentacije.

Kako da znate da li ga ima na vašem placu

Ne postoji način da to pouzdano znate unapred, ali postoje pokazatelji.

Prvo je iskustvo iz komšiluka. Ako u vašoj ulici ili selu već postoje duboki bunari sa vodom pod pritiskom, velika je šansa da ista izdan ide i ispod vašeg placa.

Drugo su hidrogeološki podaci za vaše područje, koje bunardžije koje rade u tom kraju najčešće poznaju iz prakse, jer su tu već bušili.

Treće i najpouzdanije je izlazak na teren. Bunardžija proceni prilike, uporedi sa bušotinama u okolini i kaže vam na kojoj se dubini realno očekuje voda i kakvog tipa.