Geosonda i geotermalni bunar: bušenje za toplotnu pumpu

Kada se govori o bušenju, uglavnom se misli na bunar za vodu. Postoji, međutim, i bušenje koje sa vodosnabdevanjem nema veze: bušotina za toplotnu pumpu, često nazivana geotermalnim bunarom, u koju se ugrađuje geosonda. Cilj nije da se dođe do vode, nego do stabilne temperature zemlje koja se koristi za grejanje i hlađenje objekta.

Šta je geosonda

Geosonda je zatvorena cevna petlja koja se ugrađuje u vertikalnu bušotinu. Kroz nju kruži tečnost koja preuzima toplotu iz okolnog tla i predaje je toplotnoj pumpi, a leti proces može da ide u suprotnom smeru, pa se objekat hladi.

Ono što ovaj sistem čini efikasnim je što se temperatura zemlje na dubini menja vrlo malo tokom godine. Dok spoljni vazduh zimi pada duboko ispod nule, tlo na dubini ostaje na relativno ujednačenoj temperaturi, pa toplotna pumpa radi u stabilnijim uslovima nego kada toplotu uzima iz vazduha.

Bušotina i petlja su samo izvor toplote. Sama toplotna pumpa, razvod i grejna tela su zaseban deo instalacije, koji izvodi mašinski instalater.

Zatvoreni i otvoreni sistem

U praksi se sreću dva pristupa i vredi znati razliku.

Zatvoreni sistem sa geosondom je najčešći. U bušotinu se spušta petlja, prostor oko nje se ispunjava posebnom masom radi boljeg prenosa toplote, i tečnost kruži u zatvorenom krugu. Podzemna voda se pri tome ne crpi niti troši.

Otvoreni sistem sa dva bunara radi drugačije. Voda se crpi iz jednog bunara, prolazi kroz izmenjivač gde predaje toplotu, i vraća se u drugi bunar. Ovaj sistem može biti vrlo efikasan, ali traži izdašnu izdan odgovarajućeg kvaliteta, jer voda direktno prolazi kroz instalaciju.

Koji je pristup izvodljiv zavisi od terena. Tamo gde nema dovoljno izdašne izdani, zatvoreni sistem je jedina opcija.

Od čega zavise dubina i broj bušotina

Ovo je pitanje koje se najčešće postavlja, a nema jedan odgovor.

Potrebna količina toplote proizlazi iz veličine objekta, njegove izolacije i načina grejanja, i ona određuje koliko ukupne dužine sonde treba. Koliko toplote tlo može da preda zavisi od sastava zemljišta, jer stena, glina i pesak nemaju istu sposobnost prenosa toplote.

Zbog toga se ista snaga negde postiže jednom dubljom bušotinom, a negde sa dve ili više plićih, koje se raspoređuju na razmaku da ne bi hladile jedna drugu. Konačan raspored se dobija proračunom prema objektu, a ne odokativno.

Po čemu se razlikuje od bunara za vodu

Iako se koristi ista vrsta mašine, cilj bušenja je drugačiji.

Kod bunara za vodu traži se izdašan vodonosni sloj i bušenje se zaustavlja kada se dođe do dovoljne količine vode. Kod geosonde vodonosni sloj nije cilj, nego se ide do dubine koju traži proračun toplote, a bušotina se posle ugradnje petlje zaptiva.

Zbog toga se i uslovi razlikuju. Bušenje za geotermalne sisteme podleže strožim pravilima nego plitak bunar za zalivanje bašte, jer se prolazi kroz više slojeva i mora se sprečiti da se oni međusobno mešaju.

Ako vas zanima kako se geotermalni bunar uklapa među ostale tipove, u vodiču Vrste bunara: koji bunar za koju namenu poredimo kopani, bušeni, arteski, reni i geotermalni bunar.

Šta razmotriti pre nego što krenete

Geosonda je ulaganje koje ima smisla kada se planira dugoročno, jer je početni trošak veći nego kod grejanja na vazduh, a prednost se ostvaruje kroz niže troškove tokom godina rada.

Zato se odluka najčešće donosi zajedno sa izborom toplotne pumpe i uz proračun potrebne snage, a ne naknadno. Ako ste u fazi izgradnje ili veće adaptacije, to je i najpovoljniji trenutak, jer se bušenje i razvod lakše izvode dok radovi traju.

Pre početka se proverava i pristup mašini do mesta bušenja, kao i šta je od dokumentacije potrebno za vašu lokaciju i tip sistema.