Vodič
Reni bunar: kako radi i zašto se ne pravi za kuću
Saznajte šta je reni bunar, kako horizontalni drenovi skupljaju vodu, zašto se gradi uz reke i zbog čega je to rešenje za vodovode, a ne za dvorište.
Reni bunar je pojam na koji ljudi naiđu kada traže informacije o bunarima, pa se često javi pitanje da li je to nešto što se može uraditi u dvorištu. Odgovor je ne, i vredi objasniti zašto, jer razlika u odnosu na obični bušeni bunar nije u veličini nego u samom principu rada.
Kako reni bunar radi
Reni bunar nije uska bušotina, nego širok vertikalni betonski šaht, prečnika nekoliko metara, ukopan u vodonosni sloj.
Iz tog šahta se, na jednoj ili više dubina, u okolno tlo utiskuju horizontalni perforirani drenovi koji se zrakasto šire na sve strane. Voda iz okolnog šljunka i peska ulazi kroz te drenove i skuplja se u šahtu, odakle se pumpama izdiže na površinu.
Poenta je u površini zahvatanja. Obična vertikalna bušotina prima vodu samo kroz svoj uzak filter, dok reni bunar sa desetinama metara horizontalnih drenova skuplja vodu sa velikog područja. Zato daje količine koje jedna bušotina ne može da postigne.
Zašto se grade uz reke
Reni bunari se skoro po pravilu grade u priobalju, u aluvijalnim naslagama šljunka i peska pored većih reka.
Razlog je što se voda iz reke proceđuje kroz te propusne naslage ka bunaru. Na tom putu kroz šljunak i pesak zadržava se veliki deo nečistoća, pa tlo deluje kao prirodni filter. Tako se dobija velika količina vode boljeg kvaliteta nego da se zahvata direktno iz reke.
Upravo zato se veliki deo vodosnabdevanja gradova u ravničarskim krajevima uz velike reke oslanja na ovaj tip bunara.
Gde se koriste
Reni bunar je rešenje za velike potrošače vode.
Koriste ga gradski vodovodi za javno vodosnabdevanje, industrijski pogoni kojima treba stalna i velika količina tehnološke vode, i sistemi za navodnjavanje velikih površina. To su objekti koji se projektuju, za koje se rade obimna hidrogeološka istraživanja, i koji zahtevaju posebne dozvole i nadzor.
Izgradnja je zaseban građevinski poduhvat, sa iskopom i spuštanjem šahta, ugradnjom drenova i opremanjem crpnom stanicom.
Zašto to nije rešenje za kuću
Kada se sve to sabere, razlog postaje očigledan.
Domaćinstvu, bašti ili plasteniku treba nesrazmerno manje vode nego što reni bunar daje, pa bi ceo kapacitet ostao neiskorišćen. Uz to zahteva prostor, projektovanje, tešku mehanizaciju i dozvole, a trošak je u kategoriji infrastrukturnih objekata, ne dvorišnih radova.
Za vodu za kuću, zalivanje placa ili navodnjavanje parcele, uobičajeno rešenje je bušeni bunar do odgovarajuće izdani, sa pumpom prilagođenom potrebi.
Ako vas zanima kako se reni bunar uklapa među ostale tipove, u vodiču Vrste bunara: koji bunar za koju namenu poredimo kopani, bušeni, arteski, reni i geotermalni bunar.
Odakle naziv
Naziv nema veze sa rečima reni ili rečni, kako se često pretpostavlja.
Potiče od prezimena inženjera Lea Ranneya, koji je početkom dvadesetog veka razvio postupak zahvatanja podzemne vode horizontalnim drenovima iz vertikalnog šahta. Po njemu se ovaj tip bunara i danas naziva reni bunar, odnosno Ranney bunar u stranoj literaturi.